Ubrzo sam upisala edukaciju u Centru za Psihoterapijske studije, a zatim i Akreditovani Univerzitetski Centar za Integrativni razvoj Telesne Psihoterapije, koji je u stvari postao moja profesionalna baza za rad sa klijentima.

Iz tog iskustva sam spoznala, koliko je važno prvo upoznati sebe, zaviriti u svoje senovite delove duše, obasjati ih i videti šta je zaista tu, a potom nastaviti dalje. Proces nije bio nimalo lak, jer je bilo susreta i sa ugodnim, ali i sa neugodnim iskustvima. shvatila sam da je vredelo, jer promena koja nastaje nakon tog procesa je trajna. 

Danas nakon toliko vremena, shvatam da su upravo ta iskustva bila neizbežna i poslužila mi kao resurs za moj poziv. Tada sam shvatila da je između ostalog, telo postalo važan alat za mene. Po prvi put sam ga jasnije videla i čula šta mi poručuje. Vremenom sam ga prestala prisiljavati na to kako da se ponaša, i počela da svesno osećam sve što se desava u meni i oko mene.

Još uvek rastem i razvijam se kroz rad sa klijentima, putem radionica, edukacija. U kontaktu sa kolegam, koji su uglavnom moja bezrezervna podrška i životni mentori, dobijam inspiraciju i smernice za dalje. Moj suprug i moja odrasla deca mi danas pružaju podršku i ljubav na ovom putu. Bez njihove podrške, sama ne bi mogla ovaj put da pređem. To mi govori koliko je svima nama važno da imamo nekoga u svojoj okolini da nam bude podrška. 

Svakodnevno nastojim da živim ono što osečam, da pomažem ljudima kada se nađu u različitim životnim izazovnim situacijama. 

Biti prvi  i neposredan svedok promene kod ljudi koji se otisnu tim putem je od neprocenjive vrednosti. Svedočim ponovnom rađanju novog bića, na prirodan i jedinstven način. I upravo je to ono što sačinjava moju svrhu i suštinu.